"ЂУРЂЕВ ДАНАК - ХАЈДУЧКИ САСТАНАК,
МИТРОВДАНАК - ХАЈДУЧКИ РАСТАНАК"
Док су Срби робовали под Турцима, морали су да трпе зулум и по наредби њихових владара плаћају годишњи порез у два наврата, на Ђурђевдан и на Митровдан.
Хајдучија, која „глобе трпети не може“, окупљала се на пролеће, напуштала јатачка скровишта и одлазила у шуму да хајдукује, а пред зиму, на Митровдан се растајала и повлачила у места за зимовање.
Кад шума озелени, била је „играч више“ на страни хајдука, а када лишће опадне, ваљало се примирити и сакрити од надмоћног окупатора!
Тако је бивало годинама!
Све до победе!
Све до слободе!
Чини се да је стара изрека „Ђурђев данак - хајдучки састанак, Митров данак - хајдучки растанак“ помало заборављена и мало се поштује, а нека друга правила примењују се све чешће...
Потрудимо се да сачувамо нашу народну традицију, културу и обичаје од заборава!