Драга Вишња,
Смрт те је од нас отргла рано, растали смо се о Митровдану, дану када наше друштво обиљежава крсну славу. Растали смо се на дан када се подсјећамо на житије, страдање и смрт великог светитеља - Великомученика Димитријa, заштитника удружења. Оконачала си овоземаљски живот, као истински борац, хришћанка која се храбро носила са бројним животним искушењима.
Престало је да куца срце, угасило се у једном трену, немоћно да се носи са опаком болешћу и огромном тугом за трагично преминулим мјезимцем, сином јединцем - Павлом. Сада сте поново заједно, на бољем мјесту, у неком љепшем свијету, у крилу Божијем, тамо гдје праведници почивају, гдје туга и бол не постоје.
Вишњино име је на списку 23 оснивача нашег друштва. Од 2009.-те године смо друговали, дијелили радост искрених љубитеља природе, оних којима су планинарски походи у крви, без којих им је живот незамислив. Подржавала је наша Вишња бројне радне акције, неизмјерно се радовала изградњи кутка за планинаре на Романији, дружењима на романијским Црвеним стијенама и другим крајолицима легендарне планине. Већину свог слободног времена поклањала је активностима везаним за физичку културу и фитнес спорт у оквиру теретане смјештене у њеном породичном дому, гдје је свакодневно била на услузи спортистима и рекреативцима нашег града.
Зрачила је посебном харизмом, позитивну енегрију преносила на све који су са њом друговали.
Драга Вишња, отишла си из овоземаљског живота, отпутовала у вјечност, тамо гдје има мјеста само за искрене, храбре и племените људе.
Хвала ти што си нам својим животом указивала на праве људске вриједности. Сјећање на твоје искрено другарство се не може ибрисати; оно ће живјети вјечно, пратити нас у сваком трену, у сваком планинарском походу, све док ходимо гором Романијом.
Свјесни смо чињенице да смо се привремено растали од наше Вишње. Стојимо чврсто у обећању да је никада нећемо заборавити.
Нека ти је лака тврда романијска земља. Бог да ти душу прости и помилује.
Чланови Планинарског друштвa “Гласинац “Соколац